ALAN LI Gospodar mitoloških prizora
Alan Li (1947) je engleski ilustrator i dizajner. Iako kažu da nikada ne treba suditi o knjizi po koricama, kad vidite ilustracije Alana Lija za korice Tolkinovog Gospodara prstenova, vaš doživljaj te priče nikad neće biti ponovo isti. On naprosto zna da uđe u dušu fantstičnih prizora i interpretira ih na sebi svojstvem, magičan način.
Lijev stil savršeno odgovara žanru fantazije. Akvarel je najčešće korišćnen medij u njegovom radu, zajedno sa olovkom, dajući njegovim slikama veoma prirodnjački šmek.
Karijeru je započeo kreirajući korice knjiga i ilustracije za časopise. Prvo veliko delo nastalo je u saradnji s Brajanom Froudom, slikarom koga su takođe privlačili mitovi i legende. Ova dva prijatelja udružila su se da kreiraju Vile, knjigu koja istražuje bogatu tradiciju bajki na britanskim ostrvima. Objavljena 1978. godine, ova revolucionarna knjiga postala je međunarodni bestseler i uticajan tekst za čitavu generaciju umetnika, pisaca i filmskih stvaralaca koji su tek stupali na umetničku scenu.
Neposredno pre stvaranja Vila, Alan, njegova porodica i Brajan su se preselili iz Londona u ruralni Devon, nastanivši se u malom selu na ivici Dartmura. Šume obrasle mahovinom, divlje žive ograde i misteriozna močvara snažno su uticali na Alanovo delo. On je, u stvari, pejzažistaa koliko i ilustrator, jer stvara slike nastale iz linija, tekstura, boja i oblika prirodnjačkog sveta. Dartmur se pokazao kao savršeno okruženje za umetnika Alanovog temperamenta: zemlja velike i raznolike lepote, bogata istorijom i predanjem, puna ruševina iz bronzanog doba, mostova i kamenih brda
Uspeh s knjigom Vile omogućio mu je dovoljno vremena da se bavi projektom koji mu je drag – slike inspirisane Mabinogionom, zbirkom tekstova mitske sadržine, koja se čuva u Velsu u Velikoj Britaniji. Ove veličanstvene priče čvrsto su ukorenjene u tlu velškog sela, pa je pratio niti priča do Dajfeda i Snoudonije, utapajući se u boje, forme i duh ovih mitovima opsednutih pejzaža. Vraćajući se u svoj studio u Devonu sa fotografijama i beleškama za skice, Alan je stvorio nacrt izuzetnih slika koje je objavljeno 1982. godine, te ostalo zapamćeno kao jedno od najboljih umetnikovih dostignuća dosad.
Tokom narednih nekoliko godina nastavlja da bira projekte knjiga s mitskom tematikom ali i započinje svoju drugu karijeru kao konceptualni umetnik i dizajner za igrane filmove, radeći na fantastičnim klasicima kao što su Legenda, koju je režirao Ridli Skot, i Erik Viking, u režiji Terija Džonsa.
Godine 1988, Alanu je Tokinov izdavač predložio da kreira pedeset novih slika za Gospodara prstenova, koje će biti objavljene u izdanju povodom proslave stogodišnjice Tolkinovog rođenja. Dve godine je bio udubljen u projekat, što je rezultiralo tako savršenim ilustracijama da neretko ljudi misle da je upravo Tolkin autor tih slika, kolikio su prefektno opisale njegovu priču.
Tolkin je bio majstor u svom pisanju, slikajući mistične pejzaže svojim rečima zbog kojih je njegov imaginarni svet Srednje zemlje oživeo u umu čitaoca. Pošto je Li briljirao u crtanju Mrke šume, kamenih spomenika u jami i fantastičnih stvorenja, njegov stil je stoga bio prirodan za Tolkinov svet – kao što se možete videti u slikama u galeriji. Alan Li je proveo skoro tri poslednje decenije istražujući pejzaže Tolkinove mašte.
Uprkos tome što je bio veoma cenjen umetnik fantastike dugi niz godina, Li bi možda i izmakao oku šire javnosti da nije postojao njegov rad na produkciji filmova Gospodara prstenova i Hobit Pitera Džeksona između 1999. i 2001. Džekson je uspeo da kontaktira s Lijem, koji je živeo prilično povučenim životom u svom domu na jugu Engleske tako što mu je dostavio paket. On je sadržao dva Džeksonova prethodna filma, Zaboravljeno srebro i Nebeska stvorenja, sa beleškom koju su potpisali on i njegova partnerka Fren Volš. To je bilo dovoljno da se Li zainteresuje i uključi u filmski projekat. Kasnije je ilustrovao, pa čak i pomogao u konstruisanju mnogih scenarija za filmove, uključujući predmete i oružje za glumce. Li takođe igra kameo u uvodnoj sekvenci filma o družini Prstena kao jedan od devet kraljeva koji su postali Nazguli! Li je s pravom nagrađen za svoj doprinos filmskoj seriji Oskarom za Povratak kralja što je retka nagrada za umetnika i svedočanstvo o njegovom izuzetnom talentu.
Godine 1992. Alan je započeo putovanje u sasvim drugačiju vrstu pejzaža kada je pristao da ilustruje Ilijadu i Odiseju, koje je za mlade čitaoce ponovo ispričala Rozmeri Satklif. Voleo je ove priče od detinjstva, a ipak je oklevao pre nego što je prihvatio knjige.
Alan trenutno radi u dvospratnom ateljeu u staroj kamenoj kući obrasloj bršljanom i ružama. To je magično mesto, sa srebrnkastim svetlom i osećajem mira i spokoja. U velikoj prostoriji na spratu, zidovi su prekriveni bakropisima, crtežima, police se prepune fascikli ispunjenih crtežima, krokijima i beleškama.