ĐORĐE MILUTINOVIĆ Filigransko tkanje nesvesnog u poeziju gracilnih deva

Mladi beogradski umetnik Đorđe Milutinović polako, ali sigurno ulazi u foks ljubitelja neosimbolične poetike visoko estetizovanih crteža. On se pretežno bavi univerzalnim tumačenjem arhetipova oličenih u ljupkim mladim damama bezvremene lepote koje se smeše s njegovih ctreža. Uglavnom nage, oivičene su cvetnim oreolima koji ima obezbeđuju sanjalački ton. Umetnik vešto veze poteze prepuštajući posmatrača na milost i nemilost nevinoj koketeriji svojih junakinja. One izgledaju kao da smo ih presreli na putu ka fonatani mladosti i ne žele da previše gube vreme na smrtnike koji ih sa strahopoštovanjem gledaju.

Šta je, prema vašem mišljenju, zadatak umetnika u današnjem svetu?

– I ja se to kao umetnik i dalje pitam. Smatram da svaki umetnik ima potrebu a valjda i zadatak da publiku oplemeni svojom umetnošću, proširi njene vidike, otvori prostor za nove poglede na svet i zagolica njenu maštu.

Koja emocija dominira vašim umom kada gledate u prazan papir ili platno?

– Teško mi je da izdvojim jednu emociju kada se nalazim pred praznim platnom ili papirom. Pre bih to nazvao naletom više emocija koje paralelno diktiraju šta ću izneti na podlogu na kojoj radim.

Čime uspevate da razigrate svoju maštu?

– Dovoljni su mi mir i određena muzika koji će pokrenuti maštu.

Kako se borite sa kreativnom krizom (ukoliko do nje dođe)?

– Moram priznati da te krize uopšte nisu lake i znam da periodično zadese svakog umetnika. Ja se sa njom borim tako što se trudim da svoje misli i interesovanja usmerim na druge stvari. Samim tim omogućujem da se moja kreativna baterija napuni.

Likovi s vaših slika ili gledaju direktno u posmatrača, zadirući mu u dušu, ili ga ignorišu, surovo ga izopštavajući iz svog habitusa, šta je ono zajedničko za sve njih?

– Iza likova koje predstavljam na svojim radovima stoji određena tema, splet misli i potreba da posmatrača uvuku u svoj svet. Neke same po sebi predstavljaju određen simbol u odnosu na eksterijer ili prostor u kojem se nalaze. Određene se namerno nameću i izazivaju potrebu da se posmatrač poistoveti sa njima i nađe na njihovom mestu i u njihovoj koži. Neke ne žele da ih bilo ko nađe i narušava im mir, jednostavno su tu svojim bićem. Sve njih povezuju elementi prirode, metafizičkog i duhovnog.

Osim ljudi i mitoloških bića, na vašim radovima je prisutno i dosta botaničkih motiva?

– Koristim biljne motive kao simbol i podsetnik neraskidivog odnosa čoveka sa prirodom.

Vaši crteži crpe dosta inspiracije iz ovozemaljskog sveta, a istovremeno imaju neku vrstu magijskog tvista. Da li vam je teško da iznova okrenete teme koje su do sad istražene mnogo puta?

– Pokušavam kroz svoje likove da provučem elemente magijskog i apstraktnog i to sve približim posmatraču i ukažem na njihovu prisutnost. Oduvek me je interesovala magija i ezoterija. Naravno to nije slučaj na svim radovima. Iako su neke od tema na mojim radovima obrađene već mnogo puta kroz istoriju, smatram da uvek imam prostora da ih na svoj način predstavim drugačije od drugih umetnika, a samim tim dobijem i nešto novo. Većina tih tema među kojima je i mitologija nikad ne izumiru i imaju određenu vrednost koja zaslužuje da se neguje, kroz koje sve generacije prođu i koje u meni izazivaju fascinaciju jos od malena.

 Sjaj vašeg rada – koji sija uprkos veoma ograničenoj paleti – u velikoj meri je posledica izuzetnog nivoa zamršenih detalja koje ukljuujete. Koliko vremena u proseku vam treba za jedan rad?

– U zavisnosti od tehnike kojom se služim, kompleksnosti kompozicije i stila koji odaberem zavisi koliko će mi vremena biti potrebno da delo i realizujem. Nemam konkretno određeni broj sati koji bih naveo za izradu nekog rada, promenljivo je.

Kada je vizuelni narativ lišen boja, stvari su očiglednije i bez šminkeå. Da li vamgrafit omogućava da prenesete prolaznu prirodu svojih figura – ​​a možda čak i krhkost njihovih emocija – efikasnije od drugih medija?

– Grafit mi je najdraži od svih drugih tehnika. Nekako mi je sam čin stvaranja kompletniji kada se bavim crtežom. Kroz njega se najpreciznije i najdublje izrazim.

Pre nekoliko godina ste naslikali i sad pokojnog profesora Vladetu Jerotića, šta vas je privuklo da ovekovečite njegov lik?

– Profesor Vladeta Jerotić je izuzetan, genije i retko uman čovek. Njegova predavanja i knjige su mi dosta pomogle u životu i uticale na moje stavove i razmišljanje. Velika mi je želja bila da realizujem njegov portret, još na prvoj godini studija.