“Jabuka, kao motiv, upućuje na iskonsku dramu znanja, iskušenja i pada, ali i na početak ljudske istorije. Ona je istovremeno plod, hrana i zabrana. Riba u levoj ruci simboliše život i kretanje između dva sveta – vode i vazduha – i time sugeriše prolaznost i paradoks postojanja. Želeo sam da prikažem taj trenutak napetosti: ženu kao čuvarku tajne između života i smrti, između krivice i iskupljenja. Poruka slike nije dogmatska, već egzistencijalna: čovek neprestano traži smisao između svetlosti i senke, a majčinska figura ostaje večni simbol nade, utehe i početka.“

“Na ovoj slici je predstavljeno nekoliko glava, uključujući i mozak. Postavlja se pitanje: Može li skeletna glava da misli? Pošto sam nacrtao mozak unutar njene lobanje, skelet misli jednako dobro kao i bilo koja druga živa glava i donosi odluke jednako validne kao i bilo koja druga živa glava. Svaka glava nosi visokokvalitetni biser.“

“U ovom radu Petar Mošić pretvara prizor detinjstva u poetsku meditaciju o ljubavi i prolaznosti. Devojčica stoji na prostranoj livadi, dok iz ruke pruža pticu nalik balonu, a pored nje miruje monumentalni crveni balon-pas – jasan omaž Džefu Kunsu (Jeff Koons). Taj artificijelni duo priziva krhkost i trenutnost balona: lepota koja postoji upravo zato što može da nestane. U kontrastu sa postojanom prirodom pejzaža, baloni postaju simbol prolaznih osećanja i nežne nestabilnosti emocija. Ili, kako je to sažeto rekao Roland Barthes: Ono što volimo uvek je na ivici nestajanja.“

“Slika Sedam zlatnih suza predstavlja nežnu, intimnu scenu praznog prostora tišine u kome se samo zlatne suze čuju. Ženska figura razgovara sa suzom gledajući posmatrača, s nadom da će sva njena mučna, ženska iskustva zlata vredeti, u umetnosti. Sedam zlatnih suza predstavljaju tečni zagrljaj dvostrukosti – ljubavi i katarze.“

“Slika Kraj vremena predstavlja jednu od nekoliko varijacija koje pripadaju ciklusu Trg zaborava. U ovom ciklusu ispitujem vizuelni rezultat spajanja dve ili vise nespojivih stvarnosti. Kompoziciju dinamizujem dramatičnim kosim svetlom i nizom bronzanih konjaničkih spomenika koji potenciraju silaznu vertikalu. Statue, stvorene sa idejom da prevare vreme i ovekovece likove znamenitih osoba polako se raspadaju, osipaju i nestaju u nistavilu. Zajedno sa satovima bez kazaljki vreme se poništava.“

“Hipokrizija ili licimerje je zastupanje stavova, vrednosti i uverenja u koje ličnost ne veruje. Druge vrste licemerne obmane uključuje tvrdnje o znanju koje govornik nema, tvrdnje o doslednosti koju osoba ne poseduje, tvrdnja o vernosti koju osoba ispoljava, tvrdnje o identitetu koji data osoba nema. Licemerni ljudi ne poštuju druge ljude i potcenjuju njihovu inteligenciju i kapacitete da ih prozru i prepoznaju njihove skrivene namere. Slika koja iziskuje objašnjenja, uglavnom je neuspešna.“

“Sa dubokim poštovanjem prema publici, umetničkoj sceni, kritici i tržištu, te sa iskrenom nadom da ova slika neće završiti u kanti za đubre (ko je odrastao osamdesetih znaće na šta mislim), želeo bih da pozdravim Journal Magazin, organizaciju Bijenala Fantastike i uvažene kolege umetnike.“

“Slika Prolaznost govori o fenomenu ljudskog života i posjeća nas da je život kratak i neponovljiv.“

“Fantastično u slikarstvu je vrsta očaravajućeg lavirinta u kojem majstori stvaraju fiktivne stvarnosti, izdvojene iz našeg svakodnevnog sveta prema zakonima prirode, istorije, kulture ili tehnologije. U ovom uzbudljivom žanru umetnosti, želja za stvaranjem iluzije stvarnosti spaja se sa magijom drugih mogućnosti i uslova. Odavno se smatra da je more izvor života na zemlji, Pesnik kaže život je more . Živeti se ne mora, ploviti se mora, pisalo je na kapiji drevne Kartagine. Putovanja morem su duga a ponekad i opasna. Iz tog razloga se od pamtiveka prave svetionici. Istovremeno, svetionik je simbol pravca i vođstva i sredstvo da se nađe put u siguranu luku. Shodno tome, svetionik ima centralnu ulogu na slici, predstavljen je iz neznatno donjeg rakursa i na taj način uvodi posmatrača u sliku uz pomoć signalne motke koja istovremeno markira značajnu tačku zlatnog preseka po kome načelu je ova slika kompziciono postavljena. Kao zdanje predstavljen je na način venecijanskih građevina (otud u nazivu a modo veneto), sa natpisom CIRCUS MASSIMUS aludira na Arenu u Rimu ili na cirkus kao zabavu. Zbog toga što je institucija cirkusa danas na samoj granici shvatljivog. Istovremeno je ta institucija arhaizam i neologizam. Izumrlost putujućih cirkusa kao načina zabave za ovu generaciju digitalne zabave dovela je do njihovih potpunih oneobičavanja zato što je u cirkusu uvek moglo da uspe ono što nigde drugde nije bilo moguće. Na jarbolu se viju signalne zastavice malog nakita kao znak sigurne luke i u počast onih koji stupaju na svetionik. Kako svaki cirkus ima posebno uzbudljivu tačku ekvilibristu – hodača po žici. Ovde tu ulogu ima konj, odnosno jednorog.Jednorog simbolizuje čistotu, nevinost, gracioznost i divlju snagu. To je stvorenje iz legendi koje je mogla da uhvati samo devojka čistog srca. Njihov jedan, spiralni rog se često smatra mostom između zemaljskog i duhovnog carstva, simbolizujući prosvetljenje i višu mudrost.To bi ukratko bilo objašnjenje moje slike.“

“Slika je inspirisana snom,što je otslikavanje moje likovne poetike-Onirizma i simbolizma. Ali prikazani predeo je san nedosna, on je nastao u procesu snevanja širom otvorenih očiju. Naizgled pejzaž ali u biti počiva zlatno svetlo, koje dopire, poput magme iz vulkanskog grotla. Hjerofant na dnu slike, koji se manifestuje u vidu poteza prenosi poruku – poentu sna: Zemlja se otklapa da bi isijala, ono što je nekada usijala – zlatno svetlo minulog neba. Kvintesencija svetla krugom sveta.“

“Ljubav je kada ne postoji potreba za pretvaranjem. Sve ostalo je obmana i laž.“

“Glavni lik predstavljen u formi super heroja, miks svetice i ratnice, ujedno je i prikaz moderne verzije francuske istorijske ličnosti i junakinje Jovanke Orleanke (1412–1431). Ona metaforički prezentuje težnju ka slobodi i neustrašivosti savremenog čoveka. Zatvoreni prostor, u kome je opšteprisutan iracionalni strah, predstavlja naš um ograničen zabranama, normama i zastrašivanjem. Delo prikazuje konstantnu unutrašnju borbu čoveka današnjice na putu individualnog progresa.“

“Slika koja je izložena u Galeriji Kolarčeve zadužbine nosi naziv Jeronimus i velikog je formata, 120×150 cm. Reč je o zelenom skakavcu, čija impozantna dimenzija, energija, stav, kolorit, dinamika, deo su mog fantastičnog sveta. Sve životinje koje slikam fasciniraju me svojom snagom, anatomijom i muskulaturom.“

“Slika Filozof-Kiborg je slika današnjeg čoveka koji misli da je dosegao znanje, mudrost, da je napredovao, ali je zapravo polu-živo biće, izjedeno gordošću, hladnoćom i vezanošću za tehniku i materijalno. Slika čoveka koji je izgubio duhovnost i vezu sa svojim pravim Tvorcem – Bogom.“

“Slika Rekapitulacija prikazuje slikarku, ženu-bubašvabu čime se ističe marginalizovani položaj umetnika u jednom hiper-materijalističkom društvu, dok, sa druge strane, položaj tela umetnice i laserski zraci jasno upućuju na pretnju vatrenim oružjem, od strane vojske ili policije. Ovakav pristup posmatra umetnost kao subverzivnu delatnost, opasnu po sistem, koja mora biti kontrolisana, ili, u ovom slučaju, ukinuta, ali slika ipak ostavlja tračak nade, jer repeticija anticipiranog događaja ne ide u beskonačnost, već se završava malim belim platnom, kao novim početkom.“

“Za nas je ratnik onaj koji se žrtvuje za dobro drugih. Njegov zadatak je da brine o starijima, bespomoćnima, onima koji se ne mogu obezbediti, a pre svega o deci – o budućnosti čovečanstva.“

“Slika koja će biti izložena na Bijenalu fantastike zove se Prva Evropa i predstavlja prve civilizacijske evropske korene kulture od Lepenskog vira do Miloske Venere.“

“Slika vas uvlači u složen, mikrokosmički svet koji lebdi u mračnom, noćnom prostranstvu. Ovaj neobični, okrugli svet je metafora za ljudsko postojanje, gde se mešaju jave i snovi, stvarnost i fantazija. Ljudska ranjivost i snaga prikazana je telom čoveka sa izduženim rukama koje izmenjeno na tako nadrealan način može ukazivati na krhkost ljudske prirode, ali i na izuzetnu unutrašnju snagu i sposobnost da se prevaziđu granice. Noćni dan je meditacija o ljudskoj psihi i nadrealnosti svakodnevice. Podseća nas da u dubinama naše noći (podsvesti, snova, strahova) uvek postoji dan – svetlost ideja, nadanja i večite potrage za smislom. To je poziv da zagledamo iza vidljivog i preispitamo sopstvene granice između realnosti i fantazije.“

“Letači su svita okupljena na zaboravljenom poletistu od kojega su davno otišli razočarani posmatrači željni čudesa. San o letenju kao neusahla želja postala je svrha življenja odavno lišena gladi za slavom i zadivljenim pogledima, čekajući čudesni vjetar ne mare da li će se vinuti iznad grada kada svi spavaju kao što ni ptice ne lete da bi im se divili.“

“Initium mundi, početak sveta, trenutak u kojem se rađa stvarnost iz tame i neizvesnosti. Ova slika predstavlja metafizički dijalog između svetlosti i senke, duha i materije, večnosti i prolaznosti. Kroz simboliku zlatnog plamena, apstraktnih figura i igre kontrasta, delo istražuje duboku povezanost početka i kraja, stvaranja i preobražaja. Initium mundi poziva posmatrača na introspektivno putovanje kroz nevidljive dimenzije postojanja, podsećajući nas na beskrajnu misteriju života i snagu unutrašnje svetlosti koja pokreće kosmos.“

“U radu Jaram uniženih istražujem odnos čoveka i mašine, simboličan prikaz gde ljudske figure postaju marionete u rukama mehanizma moći. Spajajući slikarstvo i ready-made objekte, stvaram scenu koja osvetljava krhkost dostojanstva i borbu za slobodu u svetu kojim vladaju sile manipulacije.“

“Moj akvarel rad Jureći snove predstavlja sudar snoviđenja i krhkosti postojanja. U galopu boja i oblika, čoveka – polu mit, polu telo – i konja, oseća se čežnja da se dotakne nedostižno. U trku sa konjem nosi u sebi i nemir, dok kosturna senka tu je da nas podseti na prolaznost. Sve u slici je u pokretu, kao da večito tragamo za nečim, a upravo ta potraga postaje snaga i simbol postojanja.“

“Moja slika Žena u dolu se odnosi prema fantastičnom kao nečemu suptilnom, zaronjenom tek ispod vode, nečemu subjektivnom i veoma emotivnom. Može se reći da ona odražava moj odnos prema fantastičnom u celosti.“

“Rad istražuje krhkost sećanja i raspad sopstva, otkrivajući kako unutrašnji psihološki svet izgleda kada se izvrne – iznutra i dublje. Kopajući po porodičnim fotografijama, igračkama i memorabilijama, gradim kompoziciju koja oscilira između nostalgije i noćne more.“

“Kočoperka je buntovnica sa razlogom. Ona upozorava na kontroverzu da smo, zbog naopakog odnosa prema negovanju slobode, prečesto odsutni iz onog što bi trebalo da bude naš život. Slobodu zamišlja kao zastrašujuću pustoš. Zbog nje beži u detinjstvo, gde pronalazi kompleksnu dvostrukost dečije spoznaje sveta. Odupirući se osećaju nemoći, bira stranu koja joj, uz blagoslov naivne vere, pruža ubeđenje da je sve moguće.“

“Slika Valerija – u potrazi za smislom, u mulju se gubim predstavlja ranjivost, ali i snagu da i naizgled nešto krhko ili slomljeno može postati izvor nečeg novog i neočekivano lepog.“

“Priznajem, sve priznajem je slika o trojstvu tela duha i duše kao idealima lepote, dobrote i vedrine. Red se pojavljuje iz haosa i svetlost iz tame, prizor se u isto vreme stvara i dezintegriše. Zatvoreni krug u kome se vrtimo.“

“Otkrivši fantastičnu umetnost još u najranijim danima svoga života, ostao sam njen zarobljenik, tako da i danas hodam hodnicima podsvesnog. Slika koju izlažem na Bijenalu fantastike, Nevesta, nastala je u periodu odluke moje ćerke da uđe u brak.“

“Vremeplov je oduvek bio san čoveka da putuje u prošlost i budućnost i poveže ih sa sadašnjim trenutkom radi novih saznanja. Moja želja je bila da tu imaginarnu mašinu prikažem na slici kao simbol jednog lepog putovanja kroz vreme.“

“Slika koja će biti izložena na Bijenalu nosi naziv Nausika, ime poznate princeze iz grčke mitologije. Njena kosa, koja prikazuje brodolom, je kosa Meduze, koja simbolizuje pamćenje i otpornost. Podseća nas da su iskustva, čak i gorka, neophodna za naš duhovni rast.“

“Krenuh u senku od koje se bojah da je pogledam iznutra… Iz tmine sopstva izađoše ptice, Poletele ka svetlu… gde su i rođene.“

“Na slici kojom ću se predstaviti na Bijenalu fantastike u Beogradu, gradim kuću kao unutrašnji pejzaž ljudskog bića – prostor u kojem se duh i telo bore, igraju, posrću i uzdižu. U toj kući, otvori su prozori duše, korenje je spona sa nesvesnim, a senke otkrivaju ono što je skriveno.“

“U osnovi mojih kolaža stoji eksperimentisanje sa fotokopir-aparatom. U sadržaj su uključeni i delovi mojih autentičnih fotografija, crteži, uz naknadnu intervenciju pastelima.”