BUŠRA FAKHORI Umetnica čije skulpture prkose gravitaciji

Britanska umetnica Bušra Fakhori (1942), rođena u Libanu, imala je privilegiju jer je veći deo života provela u egzotičnim zemljama, poput Obale Slonovače, Francuske, Kenije i Libana, što je imalo značajni uticaj na njen rad. Počela je da vaja još od detinjstva, kao devojčica sa sedam godina u katoličkom samostanu, gde su je učili da koristi marcipan za pravljenje cveća i životinja. Kasnije je studirala umetnost u Bejrutu i na Univerzitetu u Londonu gde je doktorirala iz istoije umetnosti 1983.

Od 1979. godine živi i radi u Londonu i redovno izlaže u brojnim galerijama u Velikoj Britaniji i SAD. Pretežno radi po narudžbini, i to skulpture velkih dimenzija koje zbog svojih gabarita uglavnom bivaju postavljene na otvorenom.

Njeni motivi i teme kojima se bavi kreću se od ljudskih do životinjskih figura, stapajući se u nekim delima u nadrealne figure mita, bajke, fantazije i humora. Članica je Britanskog kraljevskog društva vajara i Umetničkog kluba Čelsi.

Rad Bušre Fakhouri ima duboke korene u helenističkoj kulturi Levanta, ali se takođe oslanja na neoekspresionističku umetnost Evrope. Njeno stvaralaštvo pokazuje stalnu potragu za dinamičnom formom, često ironičnom i grotesknom, ali uvek raskošnom i upečatljivom. Figure se pomeraju, trče, bore se ili plešu i izgleda da su angažovane u neprestanom naporu da prkose gravitaciji. Istovremeno, Bušra se odlično snalazi u stilističkim normama discipline, što joj omogućava da se kao ličnost jasno istakne unutar samonametnutih granica.

Ona sama kaže da da su joj „inspiracije za teme uglavnom zasnovane na mitovima, basnama, folkloru, karnevalima, paradama i posmatranju i proučavanju ljudi u njihovim svakodnevnim aktivnostima“.

Jedna od najpoznatijih, skulptura Dunamis, visoka devet metara, postavljena je u londonskom Park Lejnu. Ona simbolizuje ljudsku borbu za pomeranje granica, te želju da nemoguće učini mogućim. Držanje slona u visokom položaju odaje počast osobinama koje se postepeno zaboravljaju, kao što su porodične veze, solidarnost, saosećanje i saradnja. Šiljasti šešir koji se često viđa kao motiv na njenim skulpturama predstavlja mudrost koja se množi kroz vekove.

Njene skulpture, koje se nalaze u brojnim privatnim kolekcijama širom sveta, ali i na javnim površinama, pokazuju stalnu potragu za dinamičnom životinjskom i ljudskom formom – one su groteskne, ironične, urađene s puno humora, ali uvek raskošne i autentične.