MAURICIO LALTRELA Guru metamorfnih subjekata
Mauricio Laltrela (1972) rođen je u Milanu, gde i danas živi i radi. Svoje slikarsko putovanje započeo je 2010. godine, nudeći svoje radove umetničkim galerijama, kustosima i likovnim kritičarima i kolekcionarima. I vrlo brzo je zadobio simpatije ljubitelja umetnosti širom planete. Danas su njegovi radovi deo prestižnih privatnih kolekcija, dok sam umetnik aktivno sarađuje s galerijama u Italiji i inostranstvu.
Njegovi uticaji i inspiracija proizlaze iz divljenja koje gaji prema poznatim flamanskim umetnicima 16. i 17. veka, starim majstorima iz Italije i Španje, ali i onima iz 19. i 20. veka, uključujući Eduarda Manea, Kaspara Davida Frederiha, Vilijama Tarnera, Fransisa Bekona, Lusijana Frojda, te Gerharda Rihtera.
Mauricio voli da istakne i svoje refernnce ka modernim umetnicima, naročito iz sveta filma i psihologije pa se poziva na: Džima Džarmuša, Pitera Grineveja, Tima Bartona, Kim Ki Duka, Junga, Getea, te Džeja Miltona.
Na svom putovanju Mauricio svoje polazište pronalazi u snovima, te mitološkim i metafizičkim vizijama. On istražuje prostor i efemernu materiju koja ga sačinjava. Uranja u duboko sebe, tamo gde se prepliću putevi, neizbežno vođeni osećanjem i sećanjem. Svaki element zadržava svoju suštinsku vrednost i materijalizuje se u potezu četkice koji sublimira fantastičan prikaz osećaja u stomaku koji ne vara. Osećaja koji omamljuje i definiše naš odnos prema onostranom.
Njegovi radovi su impozantni i uznemirujući, sa snažnim osvrtom na slikarsku tradiciju koju podržava njegova snažna ličnost. Retko ko ispred njegovih platna ostaje ravnodušan – kako zbog majstorstva samog slikovnog gesta, tako i zbog intimnosti koju figure umeju da stvore s onima koji ih posmatraju, pričajući stare narative i definišući nove epove.
Laltrelino stvaralaštvo je živo, ono je svedok i pripovedač našeg vremena. Umetnik deluje kao posrednik i alhemičar, izazivajući stanja akcije i reakcije. Njegovo slikarstvo se kreće između htonske, magmatske, vatrene i anđeoske energije prosvećenog izražavanja.
„Zanima me povezivanje duhovne, intimne i zaboravljene prirode koju je ljudsko biće imalo sa svojim bližnjima i svim drugim živim bićima u ovoj ili paralelnim dimenzijama. Moj rad se u suštini zasniva na ovim impulsima, čiji sam provodnik kroz slike koje predstavljam. Metamorfoza je metafora promene, ali je toliko duboka da čak utiče i na sam izgled moje slike. Promena je apsolutno neophodna da biste prevazišli ono što znate“, istakao je sam umetnik i dodao:
„Trudim se da stvorim što življi dijalog između pozadine i subjekta, tako da jedno apsolutno zavisi od drugog; a da jedni druge stvaraju i ponovo stvaraju. Čak i kada se subjekt čini postojanim, njegova nepromenljivost je samo prividna. Svaki put se sve kreće i menja.”
Umetnika očito zanima povezivanje duhovne, intimne, zaboravljene prirode koju je ljudsko biće imalo sa svojim bližnjima i svim drugim živim bićima u ovoj ili paralelnim dimenzijama. Metamorfoza, tako vidljivo predstavljena četkicom, jednostavno je metafora promene, toliko duboka i apsolutno neophodna da biste prevazišli ono što mislite da znate.