ROVENA MORIL Vedeta ženskog potpisa fantastične umetnosti

Poznata umetnica fantastike Rovena Moril (1944-2021), koja je pre dve godine dobila Svetsku nagradu za životno delo, bila je jedan od najistaknutijih stvaralaca u ovoj oblasti, s aktivnom karijerom koja je trajala decenijama.

Kao dete imala je priliku da mnogo putuje s porodicom. Upijala je raznolikost kultura na mestima kao što su Japan, Italija i mnogi delovi Sjedinjenih Država, kojima sada pripisuje veliki deo svoje inspiracije. U intervjuima uvek navodi da su na nju veoma uticali renesansni majstori i japanska umetnost.

Počela je samouko da slika sa dvadeset tri godine maltene iz dosade jer joj je muž bio vojno lice, ali nije prošlo dugo pre nego što je njen rad evoluirao od honorarnog zanimanja do plaćenog punog radnog vremena. U narednih deset godina spojila je svoje raznoliko iskustvo, bujnu maštu, inspiraciju i talenat te razvila stil i tehniku po kojima je danas tako poznata.

Popularna među fanovima, osvojila je Britansku nagradu za najbolju fantastičnu umetnicu 1984. godine i bila je četiri puta finalista nagrade Hugo za najboljeg profesionalnog umetnika. Njene kolege su je 1999. nominovale za nagradu Chesley za naslovnicu The Garden of the Stone.

Svoju prvu profesionalnu narudžbinu da ilustruje naslovnicu dobila je sredinom sedamdesetih od Čarlsa Volpea u Ace Books-u, dok je njen prvi dizajn za horor roman bio je Isobel (1977) Džejn Parkhurst. Tokom svoje karijere napravila je na desetine korica i mnoštvo ilustracije. Njene slike pojavljivale su se u časopisima kao što su Playboy, Heavy Metal, Omni, Art Scene International i Print Magazine. Radila je preko 400 korica za knjige Filipa K. Dika, Harija Harisona, Elen Kušner, H.P. Lavkrafta, En Makefri, Roberta Šeklija, Teodora Sterdžena, Isaka Asimova i drugih. Često su je poredili sa Frazetom zbog njenog snažnog, smelog i senzualnog umetničkog izraza, ali i crteža koji sadrži herojske i neretko erotske prikaze oskudno obučenih, mišićavih ratnika i devojaka.

Umetnica je, na neki način, otvorila vrata drugim ženama da prodru na tržište fantastične umetnosti. Međutim, istovremeno ju je njena tema dovela u sukob s rastućom feminističkom svešću fandoma. Kada je njena slika za korice knjige Endrua Ofuta, King Dragon, koja prikazuje ženu okovanu lancima nad kojom se nadvio zmaj prijavljena na umetničku izložbu u Norveskonu 1981. godine, jedan od organizatora je tražio da bude povučena. Obrazloženje je glasilo da je „ponižavajuće za žene“. Ipak, pojavila se kao deo postavke, delom zato što bi komisija morala da primeni isti standard i za druge radove mahom muških kolega.

Decenijama kasnije, 2003. godine, slika se iznenada ponovo pojavila u vestima, i to kada su SAD svrgnule iračkog diktatora Sadama Huseina s vlasti 2003. TV emisije o luksuznim rezidencijama Sadamovih sinova otkrile su dve Rovenine slike koje su visile na zidu njihove gradske kuće u Bagdadu nakon pucnjave, uključujući i ovu (druga je bila naslovnica za Shadows Out of Hell, još jedan Ofutov roman). Rovena se odmah ogradila od svega rečima: Dala bih sve da ih vratim. Tako sam uznemirena što su one tamo.

Ona je, naime, te slike prodala nekoliko godina pre japanskom kolekcionaru i otad ih nije ni videla niti imala informacije gde se nalaze. Na kraju ove uzbudljive priče ispostavilo se da su obe slike bile falsifikati, odnosno kopije neidentifikovanog umetnika. Prava slika King of Dragon prodata je na aukciji 2006. za skoro 12.000 dolara.

Umetnica je do svoje smrti, pre dve godine, živela i radila u Njujorku, obožavana od strane fanova širom planete.