RAJNHARD ŠMID Intuitivni spajač analognih i digitalnih fantazija
Rajnhard Šmid (1960) je nemački umetnik široj publici poznat po svojoj prepoznatljivoj tehnici hinterglas, odnosno sous verre, i to kao jedini poznat slikar današnjice koji je ovladao ovom tehnikom na visokom nivou. Reč je, naime, o postupku nanošenja boje (Šmid koristi akvarel i olovku) na zadnju stranu staklene ploče tako da se oslikana površina „projektuje“ kroz providno staklo, odnosno slika se posmatra okretanjem slikanog dela stakla. Šmid je takođe i pionir pokreta digitalne umetnosti od njenih samih početaka i vrlo uspešan i na tom polju.
Šmidov stil se može opisati kao dinamičan, eksperimentalan, nadrealistički, fantastičan, s primesama psihodelije. Veliki deo njegovih umetničkih dela je strasna romansa između fizičkih i digitalnih medija. Kod svojih analognih slika, Šmid generalno ima dva pristupa – veoma zahtevnu hinterglas tehniku kombinovanu s tehnikama koje su flamanski slikari koristili pre više od 100 godina, čime je razvio svoj posebni stil. Neretko koristi svoja analogna dela kao osnovu za digitalnu manipulaciju.
Umetnik stvara od detinjstva, pre svega zahvaljujući podršci svojih roditelja koji su imali sluha za njegove smele umetničke poduhvate. Njegova strast za umetnošću bila je očigledna i brzo je procvetala nakon što je otkrio ljubav prema umetničkim galerijama, muzejima i radu sa svojim porodičnim prijateljima koji su takođe bili umetnici.
Tokom poslednje tri decenije, Šmidova dela su izlagana širom sveta, a danas se mogu naći u privatnim kolekcijama i galerijama širom Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Japana. Njegove digitalne kreacije drže mnogi kolekcionari i on je brzo postao prepoznatljivo ime i na toj sceni.
Poslednjih nekoliko godina učestvovao je na različitim projektima širom Evrope, dok je 2007. započeo projekat Venusmachine, kojim želi da svoju kuću, staru preko 300 godina, transformiše u trodimenzionalno umetničko delo.
Umetnik se oduvek igrao tehnologijom, mehanikom, estetikom, brojevima, kreacijom, trikovima. Večiti igrač, radoznali, nezasiti, zauvek putnik – sve ovo je Rajnhard Šmid.
Ponekad je logika mehaničkih delova u njegovoj umetnosti namerno izokrenuta. Našim očama je prijatno ono što vide, dok naš mozak prepoznaje nešto nepoznato, čudno, pogrešno, a ipak postoji u savršenoj estetskoj harmoniji.
Da li ste inspirisani nekim tradicionalnim slikarima?
– Inspiriše me sve što vidim, pa naravno i umetnost tradicionalnih slikara. U stvari, možda je suvišno pomenuti, ali stari majstori oduvek igraju važnu ulogu u mom stvaranju. Takođe, slikari ranog 20. veka, kao i savremeni umetnici figuracije – sve ono što pokazuje zanimljive ideje i veštinu da se te ideje realizuju.
Kada i kako ste odlučili da sa klasične umetnosti pređete na digitalnu?
– Ja zapravo radim i jedno i drugo. Računari su se upravo pojavili kao dodatni alat za izražavanje mojih ideja.
Vaš otac je takođe bio umetnik, šta možete da izdvojite kao najznačajniji njegov savet povodom vašeg stvaralaštva?
– Prati svoj put!
Recite nam nešto više o tehnici „sous verre“ kojom tako suvereno vladate?
– Slikanje na poleđini stakla je veoma stara tehnika i moj otac joj je dodao novi tvist, tako što je izumeo metodu korišćenja grafitne olovke na staklu. Tokom poslednjih 35 godina stalno sam ga razvijao dalje kako bih mogao da stvaram „sous verre“ slike s određenom transparentnošću i dubinom.
Koje još izazovne tehnike koristite u svom radu?
– U tradicionalnom smislu, to bi bili stari majstori mešovite (mische) tehnike, a u digitalnom se uvek suočavate sa izazovom da budete u toku s novim razvojem i učenjem sve složenijih softvera, poput 3D aplikacija.
Jedan ste od prvih umetnika koji se upustio u avanuturu kriptoumetnosti – možete li nam ukratko objasniti princip NFT prostora?
– Kombinovanjem digitalne datoteke s nepromenljivim kodom kreira se token koji je jedinstven i stoga se njime može trgovati. Informacije kao što je vlasništvo bezbedno se čuvaju u mreži pojedinačnih računara koja je neuništiva po današnjim standardima. Na ovaj način je moguće kupovati i prodavati digitalne predmete ili umetnost. Umetnici, galerije i kolekcionari mogu da prikažu svoje kolekcije u širokom spektru digitalnih prostora i metaverzuma ili na ekranima.
Kako osmišljavate detalje na vašim slikama – da li oni nastaju kao nusprodukt velike priče ili pak iz njih sažimate glavnu ideju vodilju na slici?
– Počinjem sa opštom idejom, odnosno konceptom, a zatim razrađujem detalje.
Kroz vaše radove se ljupko proteže duhovitost i uvrnut humor – zašto se čovek 21. veka sve manje smeje i kako ga ubediti da to čini što češće?
– Nisam siguran da li zaista kod ljudi vidimo manje radosti nego u prošlosti. Ako ništa drugo, možda je postalo teže usrećiti ljude u prezasićenom okruženju. Ali, mislim da će nas nešto urnebesno apsurdno uvek dodirnuti na emotivnom nivou, što je van naše kontrole.
Vodili ste, između ostalog, radionicu za decu s posebnim potrebama – koliko je bitno da umetnik bude socijalno prisutan (osvešćen) i društveno aktivan?
– Mislim da to nije važno samo za umetnike same po sebi, već za sve, uključujući umetnike. Biti poznat ili imati korisnu veštinu jednostavno čini to angažovanje efikasnijim.
Da li je i dalje živa vaš projekat Venusmachine?
– Moja ideja o projektu Venusmachine se promenila tokom godina. Prvobitni plan bio je da se zapravo napravi Venusmachine, ali je to sada postalo naziv za koncept moje umetnosti uopšte. Moje slike su prozor u svet nadrealnog urnebesa, aromatizovane s malo ironije, nagoveštajem erotike i primesom ekscentričnog humora. Venusmachine opisuje kombinaciju muških i ženskih aspekata, izraženu kroz čvrste tehničke i meke senzualne elemente u ravnoteži poput jin janga.
Opišite nam jedan svoj uobičajen dan J?
– Stvaraj, jedi, spavaj, i tako ukrug… J.
