SIJA FATIH GURBUZ Dijalektičar harmonije apsoluta
Sija Fatih Gurbuz (1985) umetnik je koji živi u Istanbulu, Turska. Pohađao je Anadolijsku srednju školu likovnih umetnosti u provinciji Dijarbakiru, zatim slikarski odsek Univerziteta likovnih umetnosti Mimar Sinan i magistrirao na Nacionalnoj akademiji umetnosti u Lavovu.
U martu 2016. imao je samostalnu izložbu Calm Disturbance u Istanbulu, koja je doživela ovacije a sva dela su rasprodata.
Umetnik u svojim radovima ispituje psihozu koncepta um-duh-telo. Njegov glavni cilj nije da odgovara na pitanja i nameće ih, već da naterm publiku da postavlja pitanja i razmišlja na te teme.
Prema Ničeu, koji govori o biću koje okružuje, hrani i vodi čovečanstvo, priroda je izvor stvaranja. U tom smislu, da bi čovek razumeo prirodu mora prvo da razume svoje granice unuter kosmosa. Delajući iz svog ugla, Sija Fatih Gurbuz gradi svoje kompozicije na osnovu centralne trijade priroda-životinja-čovek.
Mesto, postavka za ovu troelementnu kompoziciju razvija se nezavisno od hijerarhijskog uređenja – kao rezultat isprepletenih događaja u delu i umetnikovih ličnih duhovnih pokreta, što zapravo predstavlja najvažniji doprinos formiranju kompozicije.
Položaj ova tri elementa Sije Fatiha Gurbuza u kompoziciji je nezavisan od hijerarhijskih rasporeda. Radnja dela i duhovni pokreti daju značajan doprinos oličenju kompozicije. On stvara nadrealističku atmosferu u svojim tehnički realističnim radovima. To potkrepljuje aktuelnim temama ili mitološkim elementima, proučava ljude koji postoje u beskonačnom prostoru i životinje koje ih prate kao glavne elemente slike. Telo i duh, ili smisao i oblik… Možemo to nazvati dijalektičkom harmonijom apsoluta.
Umetnik je uspeo da napravi potpuno nov, svoj čovekoliki svet. Svet u kojem priroda budi naše duše nudeći harmoniju i ogromnu unutrašnju slobodu, dok pokušava da nam omogući da se odreknemo vremena i prostora. Živimo u teškom vremenu – periodu materijalizma, kapitalizma, trenutnih zadovoljstava i ekstremnog individualizma. To je era u kojoj nečuveno postaje „nova normalnost“ i naša sposobnost da budemo šokirani tragičnim događajima postaje prigušena. Kriza prevladava, nastaju novi problemi i politika se sinhronizuje sa društvom naviknutim na nemilosrdno, nemoralno ponašanje koje doživljavamo ili o kome čitamo svakodnevno. Globalna epidemija je zahvatila naše društvo: ravnodušnost prema patnji i potrebama drugih.
Sija Fatih Gurbuz oslikavam stvarnost kao san, koji je i odraz stvarnog života. Senzacije, slike, ideje, koncepti, misli, emocije i osećanja odražavaju iskustva objektivne stvarnosti. Oni oslikavaju subjektivni odnos čoveka prema predmetima i pojavama stvarnosti. A umetnik u ovom slučaju kao da želi da zaustavi vreme za ljude – da ih pusti da uživaju u večnosti sadašnjeg trenutka i da ga proslave. On fasciniran ssamimm ljudskim licem i njegovim izrazima tela, ali možda još važnije: fasciniran onim što stoji iza ljudi.
